Srbija između DS i SNS

U trenutku kad nam nametnu potrebu (parafraziraću B. Frenklina) da mi građani Srbije izaberemo između Borisa i Tomislava, nije zgoreg setiti se čoveka koji je pre svih nas shvatio svu uzaludnost ovdašnjeg bitisanja i dobrovoljno emigrirao.

„Miris zemlje, koncentrični krugovi gluposti i neznanja kao prstenje… rekoh sebi: ‘moj Bože’, koliko demagogije sustavno poredane u artiljerijske salve, koliko pokradenih misli iza kojih ne stoji ništa osim
mržnje
sujete
vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare”, napisao je Branimir Džoni Štulić još ’83. Na konstataciji mu se ništa ne bi moglo zameriti ni da je izrečena danas, pre devet, 22, 35, 64, 97, 106, ili 620 godina.

Složićete se, naravno. Pa zapitati: „Što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, kad mrtvi fazani lete, a ni jedan ne pada. Što se događa kad očajanje zahvati ljude, kad očajanje neumitno prelazi u kajanje”. Na pravom ste putu.

Dakle, kad je Tomislav ovoliko ojačao – samo nekoliko meseci pošto je napustio, kako sam jednom reče „najvećeg srpskog intelektualca“ – šta će se tek desiti kad njega napusti Mali. Ako ovaj već merka premijersko mesto, Mali će za koju godinu (a možda i mesec, pošto mu se žuri) pravo iz američke ambasade ući u zgradu na Andrićevom vencu. Izbori neće biti potrebni. Što trošiti pare na nešto što je tako očigledno. Samo će u Dnevniku spiker umesto „dobro veče“ izgovoriti: građanke i građani Srbije, i to se desilo. Čestitamo Vam predsednika. Ostanite uz naš kanal, sledi Orkestar za svadbe i sahrane.

„I rijeka nije bila rijeka u samom početku, i nije nužno da ne bude ponornica do kraja. Što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava, kad mrtvi fazani lete a nijedan ne pada, što se događa kad očajanje zahvati ljude, kad očajanje neumitno prelazi u kajanje.

Gledajući iz daljine konture na sceni
padaju mi na pamet vodene boje
umazane ruke
brzo se peru“.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova