Korila koza ovcu

Licemeri su vam mnogo gadna sorta. Ne, nije reč o Tomi i onom Malom. E, tih licemera se u mojim Božetićima najlakše otresu tako što im kažu: “Korila koza ovcu”. Ova sintagma se koristi kad neko hoće onom koji ga kritikuje da pokaže kako je taj mnogo gori od njega i kako nema kredibilitet da mu bilo šta spočitava. To od onoga: korila koza ovcu što je podigla rep pa joj se vidi ona stvar, a ista ta (koza) nosi konstantno podignut rep. A ona stvar na promaji. 

O čemu se radi. O Lepoj Breni, najvećoj zvezdi na “ovim prostorima”. Lično bih voleo da je to Džoni Štulić, ali nije. Tu negde uz nju je Zdravko Čolić i – nema više. Dakle, Brena bi trebalo da posle 20 godina u subotu, 13. juna, u zagrebačkoj „Areni” pred očekivanih 20.000 ljudi održi koncert. Svaka roba ima svoju cenu i kupca. I normalnom čoveku tu ništa nije sporno. Kad može Sergej Ćetković da puni Sava Centar pet dana za redom, što ne bi mogla Brena da napuni “Arenu”. I to posle 20 godina. Ali, nije tako. Danima se ne sleže prašina oko njenog dolaska u Zagreb, a pojedina udruženja na sve načine pokušavaju da bojkotuju nastup. No, ne interesuju me udruženja jer je danas najlakše napraviti udruženje, a još lakše naći pare ako kažete da ste borac za mir i istražitelj zločina. Čudi me HRT koji je čitavu emisiju “Otvoreno” (pre neko veče) posvetio ovom koncertu. Ne kao fenomenu, ne sa pitanjem zašto mladi Hrvati vole narodnjake, ne sa sumnjom da li je to o čemu pričaju uopšte muzika. Ne, krenulo se od teze pomenutih udruženja da neko ko je, navodno, bodrio srpsku vojsku u Brčkom ne može da peva u Zagrebu. Tako sam bar ja shvatio. 

Pravo da vam kažem, baš me briga šta je Brena radila i šta nije radila. Time nek se bave oni koji za to primaju novac od poreskih obveznika Hrvatske i Srbije. Ali mi je mučno kad HRT raspravlja o Breni,  a Tomsonov koncert čak i prenosi na prvom kanalu. Pa i idiotu je jasno da Brena i Tomson nemaju ništa zajedničko. Ona žena peva te njene pesmuljke, a ovaj imitira zvuk traktora. Ona u dve stofe i tri reda refrena govori o nekim vajnim ljubavima, moli nekog Cileta da usitni, Muju da udara u tarabe i tako redom. A ovaj recituje Kletvu kralja Zvonimira. Publika na Breninim koncertima skandira njeno ime, neka đeca i frustrirane tete plaču, a kad Tomson izađe na binu čuje se: “Srbinaaa, Srbinaaaa, ubi, ubi Srbinaaa”. I šta čovek da kaže nego: Korila koza ovcu. I promeni kanal.

Početak Oljine bune

Bože mili! Čuda velikoga! Kad se ćaše po Javnom servisu, Po servisu Javnom da prevrne, I da Javni postane i servis. Tu urednici nisu radi kavzi, Nit’ je rad ubogi Aleksandre, Al’ je rada Jovićević Olja, Koja ćutat’ više ne mogaše, Ni trpeti Vukova zuluma, I radi su Božji pretplatnici, Jer „Upitnik“ mora biti gledan, Drašković doš’o valja vojevati, Za istinu krvcu proljevati, Svaki svoje da pokaje stare. Etrom Olja stade vojevati, I pitanja nezgodna postavljati, Viš’ Srbije po nebu vedrome.

I jes’ tako bilo. Nebo vedro, neka omorina. Deset godina od Kumanovskog sporazuma. To vam je ono kad je Milošević potpisao vojnu kapitulaciju i – na papiru izgubio Kosovo a na RTS-u čestitao mir i proglasio pobedu nad NATO-om. Tada vam je, onako đuture, oborena i Teorija relativiteta. Naime, Šešelj i Nikolić (sa sve kravatama i košuljama sa kratkim rukavima) su se, onako kumovski, brže vratili u Marjanovićevu vladu nego što su iz nje izašli. Bili su tu i Todorović i onaj Mali što frflja kad priča. Olja Jovićević je plakala. Nisu je pustili da Slobi postavi neko „provokativno“ pitanje. I tad se, kažu, zarekla: samo istina. Dobro, nije joj uspevalo ni (u)godinama posle toga, ali, ko čeka taj se i obruka.

Dakle, prilika samo takva. Deset godina od Kumanovskog sporazuma, dva dana posle lokalnih izbora u Zemunu, Voždovcu i Kosjeriću, a tri dana pred izveštaj o ispunjenju uslova na „mapi puta“ za viznu liberalizaciju…Ali, ali, ali. Solana se izvinjavao onoliko što ne može da dođe, Todorović rida i kune samog sebe što nije pošao sa Nikolićem i onim Malim što frflja kad priča pa ne može u studio sa podočnjacima, ova dvojica slave evo već drugi dan a nije red da p’jani dolaze u studio, Ljoveras naprosto nije nešto bio zainteresovan, Sloba nije mogao zbog rominga i – kocka je pala na Vuka. Opširnije »

Marjanova i ona druga

Lider (mada je on o njima samo pokušavao da čita) SNS-a Tomislav Nikolić otkriva za Press da je za vreme „bombaške krize” ponudio Borisu Tadiću da on lično pregovara sa Draganom Marićem, koji je pretio da će se razneti bombom u predsedništvu Srbije. Pa?

Nikolić objašnjava da je pozvao Tadića i rekao mu da Marića poznaje odranije, ali da je dobio odgovor da ne valja menjati pregovarače dok su pregovori u toku. Dakle, skin’o ga s’ one stvari. Misli se na Blekberi. Još da ga skine i Srbija. Pa da zapjevamo. 

Ispada da je to siroti Toma uradio jer je samarićanin, jer voli državu i poštuje instituciju predsednika. Istog onog koga je u TV emisijama etiketirao kao ustašu. Da je stvarno imao iskrene namere, ćutao bi. Jedino licemeri idu okolo i pričaju kako su dali 100 kinti babi na Zelenjaku, krv u  autobusu na Trgu i ponudu da sačuvaju život Mariću, Tadiću i onom portiru u Predsedništvu. 

Kaže još Tomica, u ovom intervjuu, kako je iz SRS-a otišao a da nije poneo ni olovku. Ja da sam pravio intervju rekao bih mu: drago mi je – Silvio Berluskoni. Kad može Toma da kaže kako je pošten, mogu i ja da se predstavljam kao Berluskoni. Pa još vlasnik Milana. Opširnije »

Posipanje pepelom

Rečenica iz naslova je konstanta od trenutka kad smo gospodu koja sedi u Vladi Srbije prestali da zasipamo jajima i trulim paradajzom. Od tad oni sami sebe posipaju pepelom po glavi i peru ručice i prstiće, prvo ptičjeg a onda i svinjskog gripa radi. Inače su pošteni i nevini. U lakat. 

„Od propusta u dokumentaciji se ne umire, dragi ministre…“

Večiti ministar, pa Tomica Milosavljević, kad ne bljuje vatru na novinare i ne kritikuje naciju što puši, primoran bujicom negativnih vesti ponešto i izjavi o (katastofalnom) stanju u srpskom zdravstvenom sistemu (ako se onaj javašluk može nazvati sistemom). Evo danas je za B92 rekao da analize inspekcije Ministarstva zdravlja pokazuju da je došlo do ozbiljnih propusta u medicinskoj dokumentaciji Doma zdravlja Novi Beograd tokom lečenja šesnaestomosečne N.T. koja je preminula usled bakterijskog meningitisa. „Od propusta u dokumentaciji se ne umire, dragi ministre…“, napisao je neko u komentaru ove vesti. 

„Naivni“ Ivica

Ministar policije Ivica Dačić, pak, kad ne igra basket sa Tadićem, ne okopava luk u Žitorađi i ne daje intervjue, demantuje medije i samog sebe u tim istim medijima i intervjuima. „Pogrešno sam interpretiran“, reče danas „pojašnjavajući“ kako nikad nije stavio predsednike opština u fokus interesovanja policije, već da je samo govorio o intenzivnoj borbi protiv korupcije i kriminala, uz objašnjenje da neće biti privilegovanih. Šio mi ga Đura, da ne izvinete.  

“Prvo se u novinama objavi tekst onako kako nisam rekao, pa 100 ljudi ne može mirno da spava. Ja nisam naivan čovek da bih najavljivao koga ćemo da hapsimo i koju akciju sprovodimo”, reče Dačić. Pa kad nisi naivan i kad 100 ljudi nije moglo da spava (a to su ljudi koji obavljaju odgovorne finkcije) što ne tužiš medije koji su to objavili. I što demanti ne stiže ranije. Mora da se Ivica vodio onom: nek prenoći, starije je jutro od večeri. Bacićemo novinarima ovu kosku, da glođu do nove izjave. Samo da sutra ne bude: to što sam rekao da nisam nikad apostrofirao predsednike opština ne znači da neki od njih neće da budu uhapšeni. 

Brrrr. Postadoše nam ministri pesnici. Moramo i njihove izjave da tumačimo. Dok ne rešimo da ih ponovo zasipamo jajima.

Kako je Bota uskočio sebi u stomak

Boris Tadić, predsednik Srbije i Demokratske stranke reče u subotu (na Glavnom odboru DS-a) kako su sve stranke u Srbiji ogrezle u korupciji. Čoveče! To mi koji glasamo za iste te stranke, sumnjamo, poodavno. Dakle, Tadić ne radi dobro svoj posao. Kasno reaguje. A ko kasno reaguje, ne treba da sedi tu gde sedi. 

Kaže, on to zna jer je i predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost. Ne znam kako vama zvuči ova izjava, ali meni je ona identična kao da je rekao: znam ko je ubio Slavka Ćuruviju, znam ko je ubio novinara Milana Pantića, znam gde se nalaze nepohapšeni članovi Zemunskog klana…eto znam, ali ništa ne činim. Samo vam saopštavam kako sam pametan i sve znam. 

Dakle, Bota (kako ga naziva Magični Ćira) je sam sebi uskočio u stomak. Ovo je mnooogo teška izjava koja rađa milion i jednu sumnju. Prvo, što sam već rekao, da nije dorastao zadatku. Drugo, može biti, nekog ili nešto krije. Ili kalkuliše. Ili trguje. Pa zato što ništa ne preduzima, već samo konstatuje i preti. Čak i da je ove porazne činjenice video tek u petak (a nije) imao je dovoljno vremena da podnese krivične prijave, da kaže (bar kao predsednik stranke) ministru policije, tužiocima i ostalim „institucijama sile“ šta zna. Ili je, bar, mogao da na  Glavnom odboru (mada se ovakve stvari ne govore na GO već na nekom drugom mestu, jer on nije predsednik Saveta za nacionalnu bezbedost zato što je predsednik DS-a, već Srbije) kaže kako će već u ponedeljak uraditi ono što se mora uraditi, odnosno, da učini nešto konkretno.

Kad u ponedeljak, eto Ivice. On poruči nešto slično kao Bota i reče kako će nešto konkretnije biti za koji dan. Daće (konačne) ostavke? Otići će da pecaju ribu na Moravi ili da igraju šah na Kalemegdanu? Ma, neeee. Iskoreniće korupciju? Pohapsiće pola političke scene? Ma, neeee. Pa kad nisu posle Insajdera neće ni sad. Što reče moj prijatelj Slavoljub from Simanići: ovde da neko odnese zgradu Vlade Srbije, niko ne bi reagovao, samo bi rekli kako su našli investitora koji će napraviti još bolju i lepšu. Ovo je delom i zbog medija. Ogromna većina njih je (svaka čast „Blicu“ koji je i danas imao odlične tekstove i redakcijski komentar na ovu temu) zaključila izveštaje sa GODS konstatacijom kako je Tadić poručio poslanicima da od većih plata nema ništa. Sam Tadić je bio mnogo obazriviji pa je to poručio „svojim“ poslanicima, a novinari ne moraju da budu obazrivi. Njima je Bota sve. A ko misli drugačije, nema ni njemu ništa od honorara. 

Najzad, šta će biti. Ama ništa ljudi moji. Ništa.