Ne smejte se, bolest ne bira

Da nije Mahmuda Ahmadinežada, Jovanka Broz i Svetlana Ražnatović bi bile jedine medijske teme u Srbiji. Evo već više od nedelju dana. Ima tu još nakih vesti, ali sve skupa mnogo više deluju kao garnirnung i salata oko glavnog jela. Da bude lepo i na oko. Eeee, čega se živ čovek neće nagledati. Mada, ni mrtvima nije baš najprijatnije. Čitav Titov i Arkanov pres kliping liči na slikovnicu spram tona papira i traka potrošenih ovom prilikom.

Kako dani prolaze to pisanije ne da ne jenjava, već je kampanja obogaćena i sad ove dve udovice pune i TV satnicu. Pravo da vam kažem, poslednjih dana sladoled kupujem samo „na kuglu“. Gde smem da tražim od teta na ulici da otvaraju frižidere pa da iz onog sanduka iskoči Jovankina punđa (ako se to tako zove) ili Cecine sise (ako se to tako zove).

Ne, ozbiljan sam. Na ovu vrućinčinu kad pošten svet kosi i plasti a u Iranu ginu demonstranti (jer su, prema njima, prošlonedeljni predsednički izbori na kojima je za zvaničnog pobednika proglašen aktuelni šef države Mahmud Ahmadinežad bili lažirani) u Beogradu Ceca drži banku na Pinku i čik nađite naslovnu stranu nekog tabloida bez njene slike; Jovanka se, pak, opredelila za veću disperzivnost: ima je na svim televizijama, na RTS-u i specijalna emisija (čak su i na Ti sa njom: „Čija si ti Jovanka“) a u štampi: „Jovanka Broz nije tražila pasoš i ličnu kartu, niti su joj nuđeni“, „Ljajić: Brozovoj udovici obezbediti uslove za život“, „Jovanka Broz neće tužiti državu za zaostale penzije“. Za to vreme urednici prokuvali k’o Jugo negde tamo uz Rudnik. Samo puši. I gde da ih pitaš: aman, zbog čega, šta je povod, dobro – a što sad i zašto toliko? Neka, bolest ne bira, ne valja se smejati.

Kod Stankovića u „Nedeljom u 2“ gostovao Halid Bešlić. Toplo me iznenadio. Stanković, zbog izbora. Ali, sad za ovu nedelju strepim i mislim „k’o o čudu“. Neće valjada i on kao „ovi naši“. Ma jok. Pa staviti Cecu ili Tomu Filu (Jovanka ne ide po kućama) u stolicu u kojoj je sedeo Halid, ravno je situaciji u kojoj bi Fil Džekson zamenio Kobija Brajanta onim Milanom Markovićem (za lokalnu upravu i tako to) ili Dragoljubom Mićunovićem. Ko još može da zamisli Markovića i čika Mićuna u Lejkersima.

U Srbiji, kažem, stanje redovno. Jovanka, Ceca, red salate i (po neka) vest o tome ko je još poginuo u Iranu.
Te vas zato molim: javite mi kad Mlađa obori Vladu ili kad pošalju Mladića. Da mogu da vratim televizor iz podruma u dnevni boravak i slobodno k’o čovek kupim sladoled “na štapić”. Možda i neke novine. Tad će kampanja prestati. Ili će se tek zahuktati. Onda ni na net neću ići.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova