Jahači magle

Jes’ da je politika veština mogućeg, ali ovo što rade „izabrani predstavnici građana Srbije“ (sva čas’ izuzecima, Jeremiću, na primer) je toliko nemoguće, da mi se čini kako i oni ne mogu da poveruju da im uspeva, tooolike godine. Ne samo prema moralnim normama, logici zdravog razuma i osnovnim principima upravljanja, već i prema zakonima bilo koje zemlje, pa i prema zakonima fizike. Naprosto, dok je ovakvih medija pa i ovakvih građana, za njih ne važi sila gravitacije. Oni funkcionišu u bezvazdušnom prostoru. Lebde. Ponašaju se k’o ribe u mutnom, ali za razliku od njih, ne zevaju kad nema vazduha. Samo mrmljaju i prodaju maglu.

Evo, Dragan Đilas (na primer) nema loše ideje, pa i rezultate, vidi se da hoće nešto da pomeri ali sam daje povoda da sumnjamo u (njegove) dobre namere kad kaže kako ne prima platu na funkciji gradonačelnika Beograda. Kaže, to je njegov dug državi i narodu jer se ovde školovao. Jeste da je on (možda i jedini političar u Srbiji) koji je u ovo „mutno Dunavo“ ušao tek kad se obagatio (i to je za pohvalu) ali kad kaže da radi za džabe, meni na pamet padaju samo dve stvari: ili je nešto bolestan ili ima neki drugi interes. Jer, ko bi zdrav i prav dozvolio sebi da se preganja sa Romima, štrajkačima, da muči muku sa gradskim prevozom, da rešava komunalne probleme koji su pred očima građana Beograda godinama…a da za to ne dobije neku satisfakciju. Ne, to da će ostati upamćen u istoriji kao čovek koji je ostavio sređen grad iza sebe može da samo Tanji Jordović da recituje, mada mu i ona ne bi poverovala.

Gotovo isto se ponaša i Božidar Đelić. Čovek ne naplaćuje dnevnice sa službenih putovanja, valjda sam plaća sve troškove puta, a čini mi se (nemojte me držati za reč) da i on ne prima platu u Vladi Srbije. Šta, jel’ to i on vraća dug državi u kojoj se školovao? Pa što onda ne polaže račune Sarkoziju (pošto se školovao u Francuskoj) nego Tadiću?

Onaj nesretni Cvetković u najnovijem Ekonomistu kaže da od jesenje rekonstrukcije Vlade Srbije nema ništa jer bi „to moglo da izazove mnogo veće, strukturne probleme unutar koalicije, jer ova vlada nije formirana na osnovu želja pojedinih koalicionih partnera, već na osnovu glasova birača. Zato ta koalicija ima i svoju cenu“. Jel Boga ti? A ja sam sis’o vesla, što reko moj Petar pa treba da plaćam tu cenu. Šta građane briga za „strukturne probleme unutar koalicije“ – njih interesuje da se problemi rešavaju a ne da se gomilaju loša rešanja i funkcije, a to je vlada formirana na osnovu glasova birača je istina isto onoliko koliko je tačno da je Havana glavni grad Albanije. Ili da je Karlos Valderama učestvovao na Evrosongu u Moskvi, ma koliko imao sličnu frizuru kao Marko Kon. Dakle, Mirko može da veruje u Deda Mraza (ili da veruje kako je on Deda Mraz) koliko hoće – ali mi odrasli znamo da je pomenuti čika samo deo advertajzinga Coca Cole, da je Tito umro i da Tuđman nije više predsednik FK Partizan.

Kad smo već kod advertajzinga, Mlađan Dinkić (ako ikad ode sa vlasti) može lagodno živeti i od ove vrste biznisa. Naprosto, retki su ljudi koji umeju da tako dobro lični interes predstave kao opšti, da kad imaju žumance (proizvod, ideju) tako dobro ispeku jaje da ono ima i advertajzing (belance) svud okolo i da prosto vapi da ga pojedete. Evo sad je predstavio Zakon o decentralizaciji (statistički regioni, zbog suške iz EU) pa k’o veli da o istom trošku napravi i Stranku regiona. Čik se kladite da mu neće uspeti.

I na kraju, napredni radikali. Onaj Tomislav se mnogo prokurčio, da izvinete. Kako. Pa pitajte Tadića i glavne urednike srpskih medija. Onaj prvi se, kako za Blic reče neko iz DS, izgleda preigrao i napravio ga (Tomislava) jačim no što je hteo. Ovi drugi boluju od amnezije. Za njih ti je 19 godina „vojvodovanja“ k’o petn’es minuta u ’ladnoj vodi. Izađeš, odbrišeš se i kao da nisi ni bio mokar. I onda Tomislav može da prognozira kako će DS proći kao DSS ako ga ne posluša, da optužuje sirotog Mlađu da je lopov i šta sve ne, da priča o sebi u trećem licu i da, na moju i vašu nesreću (ako se ovo kolektivno ludilo nastavi) možda bude i premijer. Onda ćemo osim SEKE i DEKE imati i TEKU – Tomislavljevu ekonomsku krizu. Dobro jutro, džezeri.

P. S.

Oni koje nisam, poimenično, pomenuo neka ne misle kako su amnestirani. A i ja pišem blog svakog dana, tako da… Čitamo se, drugovi.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova