Jun 30, 2009
Nenad Zorić
0 komentara

Društvo duhovitih studenata

Ko nije gledao dokumentarac "Vidimo se u čitulji", propustio je mnogo. Ko nije živeo u studentskom domu, propustio je još više. Glavni "likovi" iz filma propustili su sve – ubijani su brže od montaže.Vodeći se ovom logikom, ja sam trostruki dobitnik.

Dakle, živ sam.

Gledao sam film o "junacima beogradskog asfalta", potresnoj i istinitoj priči o devedesetim godinama – nekoj vrsti "Bele knjige" koju je MUP napravio posle "demokratskoh promena" (a i sad nešto Ivica mrsi). Naravno, film je, za razliku od spiska kriminalaca i njihovih grupa koje MUP stavlja u "knjige" umesto da ih hapsi, onima koji znaju da gledaju bio daleko poučniji, delotvorniji i društveno korisniji.

Da, živeo sam u i Studentskom domu "Karaburma". Tačno, to je ono mesto sa dve kule od 17 spratova i liftovima koji ne rade, zajedničkim kupatilima i (surferima, planinarima, skijašima i novinarima u) klozetima. Ali i mesto gde se učio život. I mesto gde je bilo duha.

Linkovi koje vam preporučujem govore baš o tome. O duhu. Neuništivosti. I momcima koji su, to vam dobar stojim, shvatili poruku Janka Baljaka, Aleksandra Kneževića i Vojislava Tufegdžića.

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova