Feb 12, 2009
Nenad Zorić
1 komentara

Neću da kupujem knjige tuđoj deci

marija-antonetaStaro je pravilo da onoga o čemu se najviše priča, najmanje ima. Tako je i sa reformom obrazovanja u Srbiji. Naslušali smo se priča, predloga i radnih grupa čak i u Slobino vreme, a kad su došle Murte da i ne govorimo.

Kako koji ministar dođe, eto nove reforme. Evo sad i Žare. Znate čoveka, Žare kandidat. Mislim, sad je on ministar (čoveče, šta sve moramo da trpimo zbog koalicionih sporazuma) ali je poznato da je u dva navrata bio i kandidat za gradonačelnika Beograda (to što je hteo da smanji nezaposlenost a nije znao koliko ima nezaposlenih je Dačićeva stvar).

"žSva deca koja sledeće godine krenu u prvi razred dobiće besplatne klnjige. I tačka", reče onomad, a netrepnu (imao je doduše samozadovoljni smešak). Svaka čast! Ako će Žare da kupovinu knjiga plati od svoje profesorske plate. Ili, ako je sa Daćićem dogovorio da se septembra 2009. stranka otvori za oko 200 miliona dinara koliko, otprilike, po sadašnjim cenama, koštaju knjige za oko 80 hiljada budućih prvaka. Da, možda će i preko pašenoga Lilića dobiti novac od Muamera el Gadafija. Proda pukovnik naftu i eto knjiga. Kako bi to nostalgično zvučalo: Libijska energija za srpsku pamet. Kao 1996: Energija za demokratiju. Ne želimo da kvarimo, mada, ima i onih koji kažu da je Žare mislio da se kupovina udžbenika finansira iz budžeta. Dakle, našim parama.

Ministar, onomad, još pomenu kako ideja nije izvorno njegova i da ju je već pokrenuo Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a. Tako je. Mićunović je u jeku neviđenog skandala sa povlačenjem 100.000 udžbenika privatnih izdavača (koje su roditelji, preko škola, već bili platili) rekao kako će pokrenuti inicijativu da udžbenici za osnovno obrazovanje budu besplatni. Sve to pozivajući se na Ustav. Njemu se, tada, pridružio i gradonačelnik Beograda koji je obećao da će prvacima sledeće godine Grad platiti knjige. Divota jedna kakve poličare imamo. Na ovu nezapamćenu skupoću i (svetsku) krizu oni darežljivi. Parama poreskih obveznika. Pa to može svako.

E, ali ima još, pazite šta su sad smislili. Pre neki dan čitam kako će kad u septembru sednu u školske klupe, đaci prvaci dobiti besplatno svoje prve udžbenike, koje će morati da vrate. Poklon je, praktično, samo pozajmica. Ono što je najgore, većina priručnika za osnovce je interaktivnog tipa, mališani po knjigama pišu, crtaju, rešavaju zadatke. Budući prvaci ovog puta to neće smeti da rade jer će njihovi roditelji morati da plate oštećene knjige. U Ministarstvu prosvete su pak ponosni na ovu akciju, za koju su izdvojili 180 miliona dinara. Ideja je da iz istih knjiga uče tri generacije, "poklonjene" knjige deca vrate na kraju godine, pa one "idu dalje" za sledeću generaciju. Država će, zapravo, na tri godine kupovati nove udžbenike za isti razred, a svake naredne plaćaće komplete za po jedan stariji razred. Tako će za osam godina Srbija dobiti besplatno školovanje u osnovnim školama. U istom tekstu ima i zapažanje da je Hrvatska do prošle godine imala isti model kupovine besplatnih udžbenika. Međutim, na kraju svake školske godine morali su da upošljavaju studente i da ih plaćaju da gumicama brišu popunjene knjige. Tako je cifra na kraju godine bila mnogo veća nego što koštaju sami udžbenici. Hrvatska je odustala od takvog modela.

Srbija ne bi trebalo ni da počinje sa ovakvom praksom. To što se ministri i političari pozivaju na odredbu Ustava koja kaže da je osnovno obrazovanje besplatno više govori o njima, njihovom tumačenju i   zloupotrebi tog tumačenja, nego o realnom stanju. Da su u pravu, onda bi osim besplatnih udžbenika morali da plaćaju i taksi prevoz za onu decu kojima je škola daleko – jer ne mogu da putuju kad "stegne mraz" ili "upekne zvezda". Morali bi da im obezbede i pare za hranu i piće, pernice, rančeve"¦ A to su pare i pare i njima (političarima) ne pada na pamet da to rade.

U tržišnoj privredi (kojoj ovo društvo teži – tako je valjda dogovoreno 5. oktobra) vlast najbolje brine o građanima tako što napravi ambijent i obezbedi uslove u kojima svi imaju jednake šanse. Dakle, obezbedi roditeljima da mogu da rade i da za taj rad budu adekvatno plaćeni, pa oni lako kupuju knjige, patike, užinu, jakne i sve što treba njihovoj deci. Takođe, stvori uslove da roditelji mogu da kupuju knjige od više izdavača (ne ovako traljavo kao sad) a konkurencija učini da cena bude neuporedivo niža.

Pošto i besplatne udžbenike mora neko da plati, ispada da Vi, kao poreski obveznik, morate da kupujete knjige tuđoj deci. Na to ni jedan Ustav ne može da Vas natera. Ako će pomenuti funkcioneri novac dati iz svoje ili stranačke kase (ili odobrovolje pukovnika Gadafija) onda je taj gest za svaku pohvalu i dugujemo im izvinjenje. Ako smo pak u pravu, a jesmo, onda se to prosto zove "“ dnevno politički populizam. Njihova ruka u našem džepu, koju bi, konačno, trebali da izvade. I tačka.

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova

Comments

  1. Snezana says:

    Koliko ja shvatam, knjige su besplatne za sve prvake, pa i one koji nisu socijalno ugrozeni.
    I, da, jeste populizam, a toga mi je puna kapa.
    Radije pristajem da se u moj kraj dosele Romi, pa da iz svog dzepa kad mogu dam za njihove knjige.
    I da se otvori jos narodnih kuhinja-sjecam se komentara jednog penzionera koji nakon 40 godina dolazi u jednu takvu i kaze reporteru jednih dnevnih novina“dobro je, ne zalim se, ali mogli bi malo da promene, da ne jedemo svaki dan isto“.
    Posto zivimo gdje zivimo, onda treba dati siromasnijima od siromasnijih, ako drzava vec ne stvara uslove da se siromastvo iskorijeni.