Despot A.T.

Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić zakazao je kolegijum Medijskog javnog servisa Srbije za petak u 11 sati sa samo jednom tačkom dnevnog reda -Obustava direktnih prenosa sednica Narodne skupštine Republike Srbije sa predlogom da bilo koja druga televizija sa nacionalnom frekvencijom preuzme te prenose.

Obrazlažući zakazivanje sednice Tijanić je rekao da građanima Srbije niko ne može da naredi da svojim novcem finansiraju direktne prenose zasedanja Skupštine na kojima se “ne donose neophodni zakoni, govori van dnevnog reda, poslanici fizički obračunavaju, propagira govor mržnje i u parlamentu neupitano vrše krivična dela”. Ovako je, odprilike, glasila vest u Dnevniku 2, a na sajtu RTS je naslovljena sa: Tačka na govor mržnje!

Pre ovakve Tijanićeve odluke predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović prekinula je sednicu parlamenta nakon fizičkog obračuna poslanika radikala i naprednjaka, Srboljuba Živanovića i Igora Bečića (kako prenosi RTS, radikal Srboljub Živanović je pesnicom udario naprednjaka Igora Bečića i razbio mu arkadu i nos) i serije verbalnih sukoba poslanika te dve stranke koji su usledili nakon incidenta. Ovo je bio prvi prekid. Drugi se desio posle govora Velimira Ilića koji je (parafraziram) rekao kako je Rasim Ljajić njegov drug, ali da je sramota za državu Srbiju da se Ljajić potpisuje na pozivnice za proslavu Dana državnosti Srbije.

Svima vama  – koji ste u proteklih dva meseca bar na pet minuta odgledali neku emisiju vesti ili otvorili bilo koje dnevne novine – jasno je da se poslanici u Skupštini Srbije ponašaju, u najmanju ruku, nedolično svom zvanju i položaju. Zašto je to tako i do kad će biti tako, nije tema ovog teksta. Većina vas je, takođe, upoznata sa preganjanjem oko ukidanja direktnih TV prenosa sednica, čime smo se bavili u ranijim tekstovima. I naravno, svi vi, smatrate da je ovo huliganstvo i tuča poslanika po hodnicima nedopustivo (da se počinioci moraju kazniti i da se to ne sme ponoviti) kao i da je Ilićeva izjava, ma koliko bili naviknuti na njegova lupetanja, bruka i sramora za sve građane Srbije. Pa i za nas koji ga nismo glasali. Ali, ni to nije tema ovog teksta.

Tema ovog teksta je Aleksandar Tijanić. Rešio čovek da stavi Tačku na govor mržnje. Sa znakom uzvika na kraju. Ovaj znak (koji je postavio iza naslova) verovatno je zamena za oštar zvuk koji se čuje svaki put kad udari rukom o sto. Jer, Tijanić samo tako funkcioniše. Mani argumente, batina je iz raja izašla. Čovek se protivi govoru mržnje, zalaže za demokratiju, poštovanje civilizacijskih vrednosti i brine o građanima Srbije, a suštinski, duboko žali što su ukinute despotije i totalitarne monarhije. Da nisu, on bi se već nekako izborio (u to niko ne sumnja) da bude faraon. Dok je živ. A živeo bi 300 (slovima: trista) godina, samo da ne izgubi vlast.

Tijanić je svoju poslednju odluku obrazložio pozivajući se na prava građana Srbije. Ko ga ne zna rekao bi, kakav demokrata. Pa on bi pristao i da ga smene, ako je to zbog građana Srbije. Ali taj isti Tijanić nije pitao građane Srbije kad je pristao da prenosi sednice parlamenta (koje, uzgred budi rečeno treba prenositi, ali na kojoj televiziji i uz koliku nadoknadu, nek reše oni koji za to plaćamo) evo već drugi njegov mandat. Nije ih pitao ni onomad kad je naredio kamermanima da ga slikaju kako sa kiselim osmehom (čitaj: idem malo da ih karam) ulazi u Skupštinu Srbije. Kad je pregovararao sa predsednikom Slavicom Đukić Dejanović i Radnom grupom (videli ste na snimku da Vladan Batić, član te grupe iskrivi vrat izbegavajući da ga pogleda, pošto je sedeo preko puta njega) i kad je dogovorio da prenosi sednice do oktobra. Za ovo, ponavljam, nije tražio dozvolu građana.

Dakle, ko je Aleksandar Tijanić da odlučuje kako radi Skupština Srbije. Ako se njemu to sviđa – biće prenosa, ako mu se ne sviđa – neće. Čudna neka demokratija. To je isto kao kad bi rekao da će predložiti ukidanje prenosa sa nekog teniskog turnira zato što Novak Đoković predaje mečeve, a to nije u duhu našeg slobodarkog naroda i samo nas bruka. Ili, da neće prenositi utakmice reprezentacije, zato što je neki reprezentativac pljunuo protivničkog igrača i nije igrao kako treba. Svi su osudili Mateju Kežmana kad je pre nedelju dana bacio dres PSV –a ili svojevremeno Sinišu Mihajlovića, što je vređao Patrika Vijeru. Ali urednicima sa francuskih i italijanskih televizija nije palo na pamet da ukinu prenose utakmica zbog toga. Ponašanje igrača je posao trenera, koji će pronaći adekvatnu kaznu. Za ponašanje poslanika odgovorni su predsednik i potpredsednici parlamenta, šefovi poslaničkih grupa, stranke koje su ih delegirale i šefovi tih stranaka. Nikako Tijanić.

Može se u emisijama osuditi i kritikovati ponašanje igrača. Takođe, može se (i mora) kritički obraditi i osuditi ponašanje poslanika u vestima i Dnevniku 2. Iz večeri u veče, iz dana u dan. Dok se situacija ne promeni. Ali, ne može se donositi presuda. To, jednostavno, nije u opisu posla. Ono što jeste je, da umesto sazivanja kolegijuma (svima koji i malo znaju unutrašnju organizaciju RTS -a je jasno da, na primer, Sandra Šuša ili Nikola Mirkov ne mogu promeniti njegovu odluku i da ih on neće ni saslušati – tu se radi po principu ukaza: ja sam odlučio,  vi ste se složili) organizuje specijalnu emisiju posle Dnevnika 2. Dovede aktere događaja u Skupstini Srbije, predsednike stranaka, nezavisne analitičare, napuni studio publikom. Tako bi mislio na građane i njihovu informisanost, da se stvarno drži svog posla i da mu je stvarno stalo do njih.

Ovako samo pokazuje bahatost, želju da bez i preko svake potrebe zabada glavu u svaki detalj političkog života i shvatanje RTS-a kao njegove dedovine, u čijim studijima će i dalje ubijati mušice.

Povezani tekstovi:

• Nema povezanih tekstova