Oct 20, 2008
Nenad Zorić
3 komentara

Privatizacija preostalih preduzeća u Srbiji: Nekom stečaj, nekom ćar

GP Rad

Trenutno je oko 97 neprivatizovanih preduzeća. Od ovog broja 69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom do kraja godine biće privatizovano dok će desetak otići u stečaj ili likvidaciju. Od 90-ih do danas je više od 40.000 pravnih subjekata prošlo kroz proces stečaja, a sada je taj postupak u toku u 492 preduzeća

Odredba izmenjenog Zakona o privatizaciji prema kojoj sva preduzeća u kojima država nije većinski vlasnik moraju biti privatizovana zaključno sa 31. decembrom ove godine vratila je ponovo u srpsku privredu pojam stečaja.

A za njega, bar što se tiče ovdašnjih prilika i iskustava, važi isto što i za rat. Krilatica "nekom rat, nekom brat" u nešto izmenjem obliku mogla bi da glasi "nekom stečaj, nekima ćar". I to dobar. Dok ih ne uhvate. Mada, i tada, kad uhvate one koji su ućarili, ne ide sve kako bi trebalo pošto do sada nije okončan nijedan krivični postupak koji je pokrenut povodom stečaja. Bilo da su za krivična dela osumnjičene sudije privrednih sudova ili stečajni upravnici.

U Srbiji je, trenutno, oko 97 preduzeća koja nisu privatizovana, ali je u najvećem broju njih započet proces privatizacije. Neka preduzeća će ići na tender dok će se druga privatizovati modelom zajedničkog ulaganja, kao što je bio slučaj sa Zastavom. Od ovog broja 28 preduzeća je sa većinskim državnim kapitalom i ona ne potpadaju pod obavezan rok za završetak privatizacije do kraja godine, dok je 69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Procena Ministarstva ekonomije je da će u oko desetak preduzeća biti pokrenut postupak likvidacije ili stečaja. Kako za Ekonomist magazin kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar zadužen za privatizaciju, ovakva mera je nužna "ne samo zbog roka za završetak privatizacije već i zbog toga što pojedina preduzeća u obliku u kojem se nalaze ne mogu da nađu kupca".

Preduzeća koja su ranije već bila privatizovana, ali je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor sa kupcima nalaze se u portfoliju Akcijskog fonda i za njih, takođe, ne postoji obavezan rok za privatizaciju. Ćirić kaže da ova preduzeća mogu biti prodata na berzi, putem tendera, aukcije ali će jedan broj "verovatno morati da počne proces stečaja".

Od pomenutih 97 preduzeća u njih 16 do sada nije raspisan nijedan tender a biće do kraja godine. Takođe, oko 600 preduzeća nalazi se u aukcijskoj prodaji, od čega je 150 sa većinskim državnim kapitalom. S druge strane, stečaj je u toku u 492 preduzeća.

Nesrećne devedesete

Kad je neko preduzeće nesposobno da plaća potraživanja duže od 45 dana prva je ranije reagovala Narodna banka preko Zavoda za obradu i plaćanja, onda Trgovinski sud, a ako ima žalbi i Viši trgovinski sud. Oni su i konstatovali stanje, odnosno stečaj.

Do početka 90-ih nije zabeležno mnogo slučajeva da privredni subjekt ode u stečaj. Nije bilo više od pet, šest takvih predmeta. Međutim, loša ekonomska i privredna klima veoma su povezane sa stečajem pa početkom prošle decenije kreće velika "najezda" stečaja. Preko 40.000 pravnih subjekata prošlo je od tada do danas ovakvu vrstu postupka. Naravno, nije u svim ovim preduzećima započet proces stečaja, ali je večina prošla kroz neke postupke.

Ranija praksa poznavala je termin "radni stečaj" što je isto kao sadašnji termini "reorganizacija" ili "restrukturiranje". Za ovu vrstu stečaja se odlučivalo kad se proceni da neko preduzeće može da oživi. Obično se radilo o nekim proizvodnim preduzećima, pa se kroz postupak stalne proizvodnje praktično izmirivao dug poverilaca, dolazilo je do poravnanja i na taj način je firma izlazila iz postupka stečaja.

Odlasku firmi u stečaj, pored loše političke i ekonomske klime, dobrim delom je kumovao i menadžment firmi. Prema grubim procenama samo jedan odsto direktora firmi koje su završile u stečaju krivično je procesuiran.

Stručnjaci koji dobro poznaju ovu oblast napominju da su stečajevi velikih sistema poput Jugoremedije, GP Rad ili Ineksa, posebni slučajevi i sami po sebi složeni predmeti kako zbog niza satelitskih i sestrinskih firmi koje su ova preduzeća osnivala, tako i zbog imovine koja je otuđena i odnosa ovih firmi sa bankama i kompanijama iz inostranstva.

Stečajna mafija

Osim velikog broja radnika koji su ostajali bez posla, bez otpremnina i socijalnog programa, bilo je i onih koji su se, bar prema navodima tužilaštva, debelo ovajdili od stečaja. Podsetimo, 2006. policija je uhapsila 35 osoba pod optužbom da su malverzacijama u privredi oštetili državu za više desetina miliona evra. Između ostalih uhapšeni su bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, advokat Nemanja Jolović, bivša direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, bankar Sekula Pijevčević, biznismen Milinko Brašnjović, stečajni sudija Delinka Đurđević i advokat kancelarije "Jolović" Jasmina Kojić-Pavlović.

Ova grupa označena je kao "stečajna mafija". Optužen je i bivši direktor C marketa i bivši potpredsednik Vlade Srbije Slobodan Radulović, koji se još uvek nalazi u bekstvu, kao i još dvoje optuženih. Od 35 optuženih, u pritvoru je 14, a sa slobode se brani njih 17.

Prema optužnici, "stečajna mafija" delovala je od 2003. do aprila 2006. i kroz stečajne postupke preduzeća Beko, BIM Slavija, Ineks, GP Rad, C market, Robne kuće Beograd i Jugoeksport, pribavila sebi milionsku imovinsku korist.

Pojedini stečajni upravnici vodili su i po 70 stečajeva za dve-tri godine. Ova grupa je po znatno nižim cenama od tržišnih kupovala preduzeća u stečaju ili uzimala proviziju od njihove prodaje. Optužnica je napisana na 180 strana, a mediji su spekulisali da je ova grupa imala podršku nekih političkih struktura, ali se oni u optužnici ne pominju. Suđenja su uveliko počela, a o obeštećenju za radnike ili firme koje su odvedene u stečaj za sad niko ništa ne govori.

Rekonstrukcija malverzacija

Stručnjaci iz ove oblasti sa kojima je Ekonomist magazin razgovarao kažu da je loš zakon davao širok prostor svim mogućim malverzacijama. One su se ogledale u privilegovanju kupaca imovine preduzeća u stečaju, isplatama pojednih poverilaca mimo reda ili u većem obimu od ostalih, ili umanjivanju realne vrednosti imovine stečajnog dužnika.

Svemu tome prethodilo bi nejavljanje na veliki broj javnih oglašavanja za prodaju preduzeća, čekanje da ono ode u stečaj i kupovina imovine budzašto. Nepostojanje zakonskog ograničenja za trajanje stečajnog postupka (prema novom Zakonu o stečajnom postupku taj je rok godinu dana, mada je i danas veliki broj postupaka stečaja još u toku, odnosno nije okončan) omogućavalo je stečajnim upravnicima pravo da rade šta hoće i za sve to primaju platu. Pri tome su neki stečajni postupci trajali i po šest-sedam godina.

Sagovornici Ekonomista kažu da je ranije, zbog čuvanja socijalnog mira, postojala neka vrsta "savetovanja" sudija od strane političara da se u određenim preduzećima ne otvara proces stečaja. Veoma indikativno je i ćutanje poverilaca, odnosno neangažovanje da im se isplate nemala dugovanja.

Pravni stručnjaci napominju da po starom, a ni po novom zakonu nije došlo do jasnog odvajanja nadležnosti: nije jasno razgraničeno ko vrši nadzor rada stečajnog upravnika, šta je postupak stečajnog upravnika, kakav nadzor vrši stečajni sudija nad radom stečajnog upravnika i koji su to mehanizmi na raspolaganju stečajnom sudiji da bi mogao da preispita neke odluke upravnika, što je takođe prostor za malverzacije, ali i uvlačenje sudija u krivicu a da oni toga nisu ni svesni.

Za razliku od prošlog, prednost novog Zakona o stečaju je uvođenje Odbora poverilaca (najviše 9 članova koji predstavljaju skupštinu poverilaca), koji je ranije bio samo fakultativan. Međutim, stručnjaci i ovde navode manjkavosti zato što ovaj odbor u nekim slučajevima daje mišljenje a u drugim saglasnost. Odnosno, samo za prodaju je neophodna njegova saglasnost.

Manjkavosti zakona

Ponovno pominjanje stečaja, vraća i (ne samo čaršijske) priče kako se dobar deo još uvek neprivatizovanih preduzeća nalazi tu gde jeste, jer se čeka da odu u stečaj pa da se tako zainteresovani dočepaju imovine i nekretnina što jeftinije. Nebojša Ćirić kaže za Ekonomist da ova konstatacija ima sa jedne strane osnova.

"žMeđutim, ako prodajemo preduzeće sa 40 ili 50 miliona evra duga ne postoji poslovna logika da će to neko da kupi", objašnjava Ćirić, uz opasku da onaj ko kupuje kapital uzima u obzir ne samo aktivu već i pasivu preduzeća. Ćirić je uveren i da će najveći broj preduzeća završiti proces privatizacije do kraja godine. Pravni stručnjaci, pak, apeluju na neophodnost izmene Zakona o stečaju. A radnici?

Izuzeci

Stečajni postupak se pokreće ali se ne sprovodi, već se odmah zaključuje kad stečajni dužnik ima samo jednog poverioca i kad je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka. Izuzetno, sud će stečajni postupak sprovesti na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadležnog organa položi sredstva za troškove stečajnog postupka.

Izvor: Zakon o stečaju

Bankrotstvo i reorganizacija

Bankrotstvo stečajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje kad ne može odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Drugi razlog je potpuna obustava plaćanja u periodu od 30 dana, a treći ako učini verovatnim da već postojeće obaveze neće moći da ispuni po dospeću, što se tumači kao preteća nesposobnost za plaćanje.

Stečajni postupak obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, a pod reorganizacijom namirenje poverilaca, na način i pod uslovima određenim planom reorganizacije.

Izvor: Zakon o stečaju

Činjenice

97 preduzeća koja nisu privatizovana

28 preduzeća je sa većinskim državnim kapitalom

69 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom

stečaj za desetak neprivatizovanih preduzeća

oko 600 preduzeća u aukcijskoj prodaji

492 preduzeća u stečaju

za 16 preduzeća do sada nije raspisan ni jedan tender

ukupan broj prodatih preduzeća je 1763

ukupan broj svih preduzeća koja su učestvovala ili ušestvuju u postupku privatizacije je 2698

Povezani tekstovi:

  • Nema povezanih tekstova

Comments

  1. Srdjan says:

    Postovani Nenade,
    da li biste bili ljubazni da mi date malo vise info oko GP Rad da li je i dalje u stecaju tj kakav status sada ima GP RAD. Ako bi ste bili ljubazni da mi odgovorite na moj mail.
    Hvala Srdjan

  2. Mag. Sanela Petrovic says:

    Postovani gospodine Zoricu,

    da li biste bili tako ljubazni i napisali mi trenutni ukupni broj svih preduzeca koja su ucestvovala ili ucestvuju u postupku privatizacije? Ako nemate, mozete mi reci, ko ima tu informaciju. Potreban mi je broj za doktorat, koji pisem na beckom ekonomskom univerzitetu.

    Srdacan pozdrav
    Sanela Petrovic

    1. Nenad Zorić says:

      Sanela,
      broj preduyeca imate i u ovom tekstu, ali je on pisan poodavno. A trenutni broj, i jos mnostvo drugih podataka koji vas interesuju, imate na web sajtu Agencije za privatizaciju. http://www.priv.rs/